Dom zdravlja Podgorica, konkurs
Podgorica 2023

Dom Zdravlja Podgorica

strelica
Dom zdravlja Podgorica

Lokacija

Podgorica, CG

Godina projektovanja

2023.

Autori

Luka Vujović | Milan Vujović

Projektantski tim

S.lavica Nikolčić | N.ovak Furtula | N.ikola Popović | K.atarina Mančić | N.ikola Vujović

Koncept i obrazloženje rešenja

Projekat doma zdravlja u City kvartu u Podgorici, predstavlja kompleksan i slojevit arhitektonski zadatak u više ravni konceptualizacije. Objekat je programski osmišljen kao savremeni objekat zdravstvenog centra sa 17 celina. Budući dom zdravlja nalazi se u zoni javnih objekata i sa budućim objektima multifunkcionalnog kulturnog centra, osnovne škole i predškolske ustanove čini ambijentalnu celinu u okviru kvarta.

Projektovani objekat diskretno je dekomponovan u više planova. U horizontalnom planu objekat meandrira formirajući dva javna pristupna trga na koti suterena dok se u vertikalnoj ravni izdvajaju prizemlje sa suterenom, kontinulna ploča iznad prizemlja i 3 volumena na gornjim spratovima. Horizontalna ploča koja je formirana iznad prizemlja pored formalne ima i funkcionalnu vrednost. Projektovana je kao zeleni krov sa pojasom lekovitog bilja čime se asocijativno i simbolički sugeriše na namenu objekta i ideologiju zdravog života koju on afirmiše.

U ukupnoj silueti bloka ovako projektovana volumetrija objekta nastoji da modifikuje i unapredi sliku matrične i naglašeno šematične dispozicije i distribucije zatečenih volumena. Takođe, ideja autora je da sa takvim projektantskim pristupom osveži i učini dinamičnijom zatečenu vedutu kvarta. Objekat je diskretno raščlanjen kako bi svojim prisustvom i estetskom porukom kompenzovao manjak suptilnih volumetrijskih gradacija u postojećem bloku. Takođe ovakav tretman volumena pretenduje da amortizuje nedostatak organske veze terena i postojećih objekata i da u tom smislu pokuša da predloži inovativno i savremenije rešenje i "umekša" zatečene volumene u bloku i prenaglašenu, geometrijski definisanu matricu postojećih stambenih objekata.

S obzirom da je reč o objektu javne namene, autorski stav je da ovako volumetrijski definisan objekat doprinosi jasnom odvajanju javnog od stambenog-privatnog.
 

Saobraćajno rešenje

U okviru parcele formiraju se dva kolska pristupa, jedan iz pravca ulice Branka Deletića i jedan iz pravca slepe ulice na granici izmedju UP17, UP 18 I UP 19. Iz oba pravca formirane su 2 rampe za spuštanje u garažu dok je u središnjem prostoru projektovan pristup objektu u suterenu za sanitetska vozila. Iz pravca postojeće ulice b, na otvorenom, je projektovano 38 parking mesta za pacijente i korisnika obejkta. Pešački pristup domu zdravlja omogćan je iz sva 4 pravca. Parkiranje vozila rešeno je u okviru jedne podzemne etaze sa traženim brojem od 110 parking mesta. U okviru podzemne etaže projektovani su i tehnički blok sa tehničkim dvorištem i prostorom za kolski pristup tehničkom bloku.
 

Programski aspekt

U tri istaknuta volumena smešteni su delovi različitih funkcionalnih celina programa:
1. Centralni volumen- Ambulante
2. Uprava
3. Medicina rada i zdravstvena statistika
Pored navedenih celina na gornjim spratovima, u okviru prizemlja i suterena grupisani su svi programski sadržaji za koje je potrebno obezbediti direktan spoljašnji ulaz. U okviru prizemlja to su celine: Opšta medicina, zdravstvena zaštita žena, zdravstvena zaštita zdrave i bolesne dece, higijensko- epidemiološka zaštita i apoteka. Svaki od sadržaja pored konkursom definisanih prostora sadrži i nezavistan spoljašnji ulaz. U okviru prizemlja projektovana su dva glavna, upravna pravca kretanja u okviru kojih su projektovane čekaonice. Ovakvo, linearno i jasno definisano kretanje doprinosi lakoj orijentaciji i kretanju pacijenata u objektu. Kretanje u podcelinama nezavisno je u odnosu na glavne pravce. U centralnom prostoru prizemlja nalazi se slobodno stepeniše i visoki prostor hola koji se prostire kroz tri etaže. Kako bi se omogućio pristup suterenu, formiraju se dva javna prostora-trga sa južne i severne strane lokacije. Objekat je najvećom površinom svoje fasade orijentisan prema jugoistoku. U suterenu su pozicionirane celine. Laboratorijska dijagnostika, rentgen dijagnostika, patronažna služba, socijalna medicina, služba fizijatrije i centar za mentalno zdravlje. Projektni program definisao je prostorni koncept i dispoziciju sadržaja na lokaciji.
 

Materijalizacija

Spoljašnjost objekta čini više fasadnih obloga. Ambijent prizemlja i suterena inspirisan je projektom hotela Podgorica, Kane Radević. Upotreba lokalnog kamena ne predstavlja samo materijalizaciju već dovodi objekat doma zdravlja u prirodni i istorijski kontekst podneblja. Fasadnu opnu prizemlja čini stakleni omotač. 3 volumena gornjih etaža projektovani su sa duplom fasadnom opnom. Opna je energetski efikasna i reaktivna u odnosu na insolaciju i spoljašnje uslove. Kombinacijom panela i stvaranjem zatvorene opne oko volumena zimi se reguliše toplotni komfor u unutrašnjem prostoru. U okviru dvostruke opne moguće su različite upotrebe unutrašnjih zastora i panela. U unutrašnjem prostoru korišćeni materijli moraju biti bezbedni, čisti, sa kvalitetnom zvučnom izolacijom, kakva je neophodna za ovakav tip objekta.
 

Ekološki aspekt

Upotreba alterativnih izvora energije moguća je upotrebom toplotnih pumpi za grejanje, hlađenje 1 ventilaciju. Upotreba solame energije moguća je korišćenjem i postavljanjem solarnih panela na određene delove krova. Upotrebom i postavljanjem zelenog krova sa vegetacijom postiže se prirodna insolacija i estetski kvalitet. Vrste vegetacije na ravnom krovu i na pojasu lekovitih biljaka podrazumevaju sađenje lokalnih biljnih vrsta. Fasadna opna kojom se oblaže objekat u zanačajnoj meri doprinosi očuvanju unutrašnje temperature u letnjim i zimskim periodima. Kako bi se sačuvala električna energija moguća je upotreba LED osvetljenja u parteru i u objektu.

Zeleni krov i bujni pejzaž pojasa lekovitih biljaka integrišu se sa arhitekturom objekta. Postojanje zelenog pojasa omogućava prirodnu ventilaciju, kao i vizuelno terapeutsko dejstvo, lekovite biljke asocijativno i simbolički sugerišu na namenu objekta i ideologiju zdravog života koju on afirmiše. Predlog lekovitih biljaka (lavanda, kamilica, jasmin, origano, bosiljak, ruzmarin) inspirisan je njihovim značajem za pacijente i crnogorskim područjem.

U botanici, lekovite i aromatične biljke nose naziv officinalis, čije je značenje "koji pripada apoteci manastira", gde su se čuvali lekovi i ostale medicinske potrepštine. Jedna od najpoznatijih biljaka, kojoj su osim lekovitih pripisivana i sveta obeležja, bila je bosiljak. Od predloženih lekovitih biljaka izdvaja se i ruzmarin, čiji naziv potiče od latinske reči "rosmarinus", koja znači "morska rosa" jer na njegov rast povoljno utiče morski povetarac koji mu obezbeđuje neophodnu vlagu.